Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Uloga države u ekonomiji". Rad ima 15 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ЕКОНОМИЈА

Тема: УЛОГА ДРЖАВЕ У ЕКОНОМИЈИ

САДРЖАЈ

УВОД...........................................................................................................................................3

1. Улога државе у економији-историјски приступ..................................................................4

2. Основне економске категорије..............................................................................................6

2.1. Ресурси......................................................................................................................6

2.2. Привредни субјекти.................................................................................................7

3. Економска улога државе.........................................................................................................8

3.1. Ингеренције државе..................................................................................................8

3.1.1. Сегмент развојне политике.........................................................................8

3.1.2. Привредни систем и институционални оквир..........................................9

3.1.3. Мере текуће економске политике..............................................................9

4. Задаци државе.........................................................................................................................10

4.1 Повећање ефикасности............................................................................................10

4.2 Остварење једнакости.............................................................................................11

4.3 Подстицање макроекономске политике и раста..................................................12

5. Несавршености државе.........................................................................................................12

6.Суштина и циљ државне интервенције................................................................................13

7. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................................14

8. ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................15

УВОД

Реч економија, настала још у античком времену, састоји се из кованице две речи “OIKUS” – кућа и “NOMOS” – закон. Буквално преведено значи закони помоћу којих се управља кућом.

У фокусу економије су три привредна субјекта:

домаћинство

предузеће

држава

Стално сукобљавање човека са крупним економским проблемима је један од основних разлога изучавања економије.

Неограничене жеље и потребе људи за разноврсним добрима и услугама стално су у раскораку са ограниченим добрима и услугама за задовољавање таквих жеља и потреба и предтављају суштину економских проблема. У решавању економских проблема значајно место заузимају:

(1) економска мисао - нуди пуно опција за решавање економских проблема

(2) економске науке – носиоцима економског одлучивања нуде могућа теоријска објашњења и решења економксих проблема са којима се они свакодневно суочавају

(3) друштвене науке – у циљу што бољег разумевања и решавања економских проблема све више помаже и познавање теоријских основа других друштвених наука као што су: право, политика, психологија, социологија итд.

1. УЛОГА ДРЖАВЕ У ЕКОНОМИЈИ – ИСТОРИЈСКИ ПРИСТУП

Још у 16. веку економски мислиоци су схватали значајну улогу државе у привредном животу. Држава је својим директним интервенционистичким мерама регулисала спољну трговину, уводила царинске и друге баријере за увоз робе, а разним олакшицама стимулисала извоз.

У 17. и 18. веку, са развојем индустрије, зачетници класичне економске мисли сматрали су да држава треба да интервенише мерама које ће унапредити технологију. Са појавом Адама Смита, који је поставио темеље класичне економске мисли, дошло је то потпуног одбацивања државног интервенционизма и теоријског утемељења економског либерализма. Држава нема потребе да се меша у економски живот.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]